Razgovor bez povoda sa profesorom
matematike: Sanjom Blagojevic
Neka vas ne cudi ovakav naslov jer ovo je zaista razgovor bez povoda.
Zelimo da vam predstavimo profesore u drugom
svetlu, van ucionica, van skole onakve kakve ih verovatno ne poznajete.
Ovog puta izabrali smo jednu od najmladjih (i nama najblizih)
profesorki. Ona predaje matematiku i zove se: SANJA BLAGOJEVIC.
-Prvi utisci u skoli?
-Prvi utisci su zaista lepi. Sve to mi je bilo veoma interesantno, jer
je po prvi put trebalo da stanem pred 20-30 ucenika i ucim ih
necemu korisnom.
-Zasto bas matematika?
-To mi je bio oduvek najlaksi predmet. Nikad nisam ucila i vezbala. Sve
ono sto sam naucila na casu bilo mi je dovoljno za kontrolne zadatke.
-Kako odrzavate disciplinu na casu (s obzirom na to da predajete u
masinskoj skoli)?
-Kad sam prvi put dosla ovde, starije kolege su mi savetovale da prvo
ostavim strog odnos
profesor-ucenik, pa tek onda da pokusam da ih naucim necemu. Disciplinu
odrzavam (bar se nadam) zanimljivim primerima.
-Sta vam smeta u skoli?
-Slaba angazovanost ucenika najvise, politika u skoli, narocito medju
ucenicima. Inace smatram da veca paznja treba da se posveti informatici,
jer u tome lezi buducnost svih predmeta.
-Ispadi iz skolskih dana?
-Jedinica iz filozofije do poslednjeg casa. Inace uvek sam bila za
bezanje sa casova.
-Izlasci?
-Za razliku od vas, pocela sam da izlazim u prvoj godini i
to striktno subotom. U prvo vreme do jedanest, a kasnije i nesto duze.
-A sad?
-Vreme za drustvo i druzenje uvek nalazim. Volim i danas da izlazim gde
i svi.
Prva ljubav?
-U sestom razredu. Vise je to bila simpatija, a prva ljubav u trecem
razredu gimnazije i josuvek traje.
-Da li verujete u ljubav na prvi pogled?
-Verujem, iz iskustva.
-Hobi?
-Volim da slikam, narocito mrtvu prirodu.
-Muzika?
-Ne slusam nista odredjeno, najvise volim nesto lagano, narocito
sarajevski rok i sve iz tog perioda. Starnu muziku volim, ali slabo
slusam zbog nepoznavanja jezika. Uposlednje vreme sam odusevljena
etno muzikom Biljane Krstic i njene grupe Bitstrik.
-Film?
-Volim filmove, u principu gledam dosta TV. Od domacih Bulevar
revolucije je film koji me rasolace. Od stranih omiljena mi je Engleski
pacijent.
-Knjiga?
-Sada slabije citam. Iz skolskih dana, knjiga koja mi je ostala u
secanju je Proleca Ivana Galeba Vladana Desnice.
-Omiljena hrana?
-Volim da kuvam, ne volim da pravim kolace. Omiljena hrana mi je krompir
u svim oblicima.
-Kucni ljubimac?
-Ne volim bas zivotinje u kuci, tako da nemam kucnog ljubimca.
-Sport?
-Pratim sportove. Volim rukomet, cak sam ba i trenirala malo.
-Kola?
Vozim Golf 1. Nemam omiljenu marku automobila.
-Najlepsi rodjendanski poklon?
-Verenicki prsten.
-Horoskopski znak?
-Ribe, podznak skorpija?
-Omiljena odeca?
-Farmarke, kod kuce trenerke.U sustini sve od teksesa.
-Omiljeno godisnje doba?
-Zima, volim sneg.
-Uzricica?
-Znas...
-Omiljeni matematicar?
-Dekart.
-Hvala vam na razgovoru.
-Hvala vama.
Intervju vodili Miroslav Ilic i Stevan
Stanojevic
Intervju je vodjen marta 2003 godine
Razgovor s
profesorom ruskog jezika: Jagodinkom Ciric
Ljudi se po mnogo cemu razlikuju jedni od drugih. Svako poseduje nesto
sto ga razliuje
od ostalih. Neki se izdvoje postanu uspesni
ne samo u svom kraju vec i nadalje. Medjutim postoje
i oni o kojima se malo zna, a izuzetno su znacajni, iako toga ponekad
nismo svesni.
Kroz nasu
gimnaziju je prosao veliki broj ucenika. Neki nisu nastavili dalje
skolovanje, ali oni
koji su nastavili skolovanje postali su uspesni inzinjeri, doktori,
profesori, ekonomisti.... Oni su otisli,
izgradili svoju buducnost, a u skoli su ostali profesori, koji
danas uticu na nas. Postala je tradicija da
u svakom broju naseg skolskog lista posvetimo paznju nekom od njih. Ovog
puta izabrali smo profesorku
Jagodinku Ciric profesora ruskog jezika.
Nas razgovor je tekao ovako:
-Da li je ruski jezik od samog pocetka bila vasa najveca ljubav ili je
jedinica iz ruskog
krivac vaseg kasnijeg izbora?
-Jos u osnovnoj skoli sam zavolela ruski jezik, mada je moja
glavna preokupacija
bila je farmacija, medjutim zbog financise situacije upisala sam najpre
visu, a zatim filozofski
fakultet grupa ruski jezik i knjizevnost, te je farmacija ostala
samo velika ljubav. Jedinica iz
ruskog je bila zbog saputanja, ali posto sam morala daje popravim morala
sve vise sam
ga ucila i upoznavala. Umeni je tada postojao veliki inat i slucajno sam
ga zavolela i po-
-stao je deo mene.
-Kakvo je bilo studiranje i sta Vam se najvise dopada u ruskom jeziku?
-Bilo je teskoi naporno, jer je to strani jezik, ali izuzetno
zanimljivo, jer je sacinjeno
od timskog rada grupe od 26 studenata. Nisu to samo gramatika i reci,
vec sticete sirinu i
saznajete nesto novo drugacije. Ja u ruskom jeziku najvise volim
morfologiju, obozavam
ruske klasicare.
-Da li imate mogucnosti za usavrsavanje?
-Seminara i strucnog usavrsavanja iz ruskog jezika nema vec godinama,
jedino
sto privatno nabavim neki casopis ili knjigu, mada je to
nedovoljno.
-Hoce li biti ikakvih izmena u ruskom?
-Jos nismo dobili nikakav plan sto se tice reforme , ali se nacin
predstavljanja dosta promenio.
Pre je to bila kabinetska nastava, koristio se grafoskop, tabele, radio.
Ucenici su se mogli dokazati svojim kreativnoscu i raznim idejama, koje
bi upotpunile njihovo znanje. Danas je samo improvizacija casa.
Ucenici sve vise teze nekim drugim jezicima, sta mislite o tome?
-Ruski idalje treba da zivi, jer je to jedan od svetskih jezika.
Literatura je i suvise dobra i prebogata. Nasi ucenici se dobro
snalaze sa Rusima, a na fakultetima ga polazu ko od sale.
-Isli stena takmicenja i postizali rekorde, da li ce te nastaviti sa
tim?
-Kako da ne, ponovo cu voditi decu na takmicenja i ocekujem njihov
uspeh. To je zbilja njihov uspeh i on je najbitniji, jer sticu dalju
statisfakciju. Uostalom takmicenje nije samo borba za sto veci broj
poena, vec upoznavanje novih ljudi, starih stvari, druzenje.
-Kazu da ste bili strozi na pocetku vase karijere nego sada, da li je to
istina?
-Da bila sam stroza. Razlika izmedju mene i ucenika bila je 3 godine, a
izuzetno je vazno steci autoritet, kao sto je vazan prvi dan na poslu,
prvi cas, prvo predavanje, pa i ocenjivanje.Medjutim vremenom su
zajednicke osnove pokolebale kriterijum, ali disciplinu i dalje
zahtevam, sto se tice predavanja volim da dajem, ali i da trazim.
-Na samom kraju naseg razgovora recite mi koja je pioruka svim djacima?
-To je recenica koju cesto koristim: NAJLEPSE JE BITI DJAK I ZATO TREBA
TO PRAVO ISKORISTITI U POTPUNOSTI, MAKSIMALNO!!!
-Puno vam hvala na izdvojenom vremenu i sto ste pristali da upotpunimo
nas casopis ovim razgovorom.
-Hvala vama sto ste me pozvali da budem vas gost, zaista sam uzivala.
Intervju vodila NATALIJA RANDJELOVIC ucenica trece godine gimnazije
prirodno matematickog smera.
Ovaj intervju je vodjen novembra 2002 godine.
